Точкови доступни на тржишту могу се категорисати према материјалу у челичне фелне и фелне од легуре, сваки са својим скупом предности и мана.
Примарна предност челичних точкова је њихов једноставан производни процес (обично укључује ливење) и релативно ниска цена; такође поседују одличну отпорност на замор метала-у суштини нудећи комбинацију приступачности и издржљивости. Међутим, челични точкови имају значајне недостатке: они су непривлачни (не нуде мало или нимало естетске привлачности), тешки (челик је знатно гушћи од легуре алуминијума), имају високу инерцијску отпорност, слабо одводе топлоту и веома су склони рђи. Алуминијумске фелне ефикасно решавају ова питања; лакши су, нуде мањи инерцијски отпор и произведени су са великом прецизношћу, што резултира минималном деформацијом током велике-брзине ротације. Ове карактеристике побољшавају-перформансе праволинијске вожње и смањују отпор котрљања пнеуматика, чиме се смањује потрошња горива. Штавише, легирани материјали проводе топлоту око три пута ефикасније од челика, обезбеђујући супериорно расипање топлоте које користи кочионом систему возила ублажавањем топлоте у гумама и кочницама. Већина фабрички{8}}инсталираних алуминијумских фелни је направљена од легуре алуминијума, иако многи точкови за накнадно тржиште садрже елементе попут хрома или титанијума да би испунили специфичне перформансе или естетске захтеве. Међутим, алуминијумски точкови су знатно скупљи од челичних фелни; сходно томе, међу возилима почетних{10}}и средњих{11}}возила, челични точкови се често налазе на основним моделима, док су алуминијумски точкови стандардно на вишим{12}}оквирима.
